Добро дошли на сајт Основне школе "Моша Пијаде" из Бачког Новог Села

ИСТОРИЈА   БАЧКОГ  НОВОГ  СЕЛА

У југозападном делу општине Бач, тј. на Дунаву између 1318. и 1320.километра ,као ретко које место на левој обали ,саграђено је Бачко Ново Село. Наиме, већина села на левој обали Дунава саграђена је нешто даље од саме реке, а Ново Село је подигнуто на самој обали Дунавца, на удаљености од свега десетак метара,односно удаљено од Дунава око 150 метара.

Године 1570. насеље се проширује и има 11 изграђених кућа, да би се 1590. број смањио на девет. То су биле мале куће које нису прављене од тврдог материјала и које су доспевале у фазу рушења чим би престале бити одржаване или чим би их њихови становници напустили. Насељавали су их Срби , а њих су 1690.године,надирањем Дунава , у ове крајеве раселили Турци .

Након проласка Турака, то подручје је дуго вођено  тј.  eвидентирано као ненасељена пустара. Тако је било све до 1715.године када у ове крајеве поново долази неколико породица српске националности, које су постављене да буду граничари. Међутим, и они су се кратко задржали пошто су им убрзо укинули повластице које су им обећали досељавајући их у ове крајеве.

Године 1733.,  дворски саветник у Горњој Мађарској, барон Johann Markus Zoana , доводи око 100 породица из немачке области Wurtenberg. Они долазе лађом  која је кренула из Regensburga . Та лађа пристаје на 1319. километру Дунава и ту се искрцавају прве породице Немаца. Ондашње власти свакој породици дају 10 јутара земље , 600 кв. хв. oкућница и једно јутро пашњака, а затим и по 150 форинти у новцу. Да би их мотивисали да остану на овом подручју, ослобађају их пореских обавеза у  трајању од четири године, а она породица која подигне кућу за становање и објекте за смештај стоке ослобађа се пореза на пуних 10 година.

Ових 100 породица које су удариле темеље Новог Села убрзо је захватила опака болест која је уништила и људе и стоку, тако да 1743.године у селу остаје празно 48 кућа,  јер је поред болести и Дунав својим изливањем допринео расељавању. Осталих педесетак породица које су успеле преживети и болест и претње Дунава, полако је почело мењати структуру земљишта копајући канале и правећи од мочварног и подводног тла обрадиво и квалитетно земљиште које их је могло хранити, а било је тржишних вишкова тако је почела да оживљава и трговина. Увидевши да на овим теренима постоје услови за нормалан и добар живот ,ови се житељи одлучују да позову рођаке и пријатеље да им се придруже ,па се тако наставио повећавати број становника овог места.

У периоду од формирања села до 1946. године у њему су живели становници немачке и мађарске националности.

По завршетку Другог светског рата , Бачко Ново Село као и највећи број места у Војводини добија досељенике из разних крајева Југославије.

У Бачко Ново Село из Босне и Херцеговине долази 241 породица ,са 1356 чланова домаћинстава, претежно муслиманске вероисповести, јер је одлуком ФНРЈ тако било одређено.

У селу је затечено и око 130 породица староседелаца Немаца,Мађара и Хрвата. Првих десетак година тј. у периоду од 1946-1956. године , у селу је владала велика миграција становништва. Једни су се враћали у Босну јер нису могли да се привикну на равницу, говорећи како им не одговара клима, становници немачке народности су почели да се селе у СР Немачку . Неки су ишли рођацима и пријатељима који су нашли уточиште у другим местима широм земље.

Досељеници и староседеоци су се уклопили у заједнички живот без проблема, полако су прихватане добре навике и обичаји староседелаца, а лагано су заживљавале и навике и обичаји колониста. Тих послератних година у Новом Селу је живело петнаестак националних заједница.

Бачко Ново Село, село са душом, људи добри, гостопримљиви, увек спремни да пруже помоћ ономе коме је потребна. Тако је било, а тако је на срећу оних који живе у Бачком Новом Селу и оних који наврате у Бачком Новом Селу остало и до данас.